kao da bih trebala nešto ti napisati,
da sam s tobom u ovim teškim trenucima
ili da mi je žao, a ne umijem..
samo bih te zagrlila, naslonila glavu
na tvoje rame, da zajedno šutimo..
riječi između nas su uvijek bile suvišne
sve smo ih govorili očima što su skrivale
istinu. moju, da sam te voljela više
od ikoga u životu, da ne zaboravljam,
već godinama.. tvoju, da bila sam ti
proljeće života ona što te je neumorno čekala..
a danas…
žao mi je..
nisi zaslužio da ne budeš tu,
mogao si još dalje ići, ali..
ne brini, mili, ja ti vjerujem.
ja znam da ovo nije kraj tvoga uspjeha,
da ti možeš i više i bolje.
proći će ovo, Jusufe moj..
bićeš opet na tronu, vratićeš se..
a ja..
ja ču te čekati…
da podijelim s tobom taj dan..
kad ovaj ne mogu..
da nam bude lakše..
za našu prošlost, Jusufe moj…